Funkcije (C)

#fax #cs/prog/c [deo jezika C]

Funkcija main je glavna funkcija sa koje počinje izvršavanje programa.
Iz main (i drugih funkcija) pozivaju se druge funkcije: bibliotečke ili korisnički.

U funkciju se obično izdvajaju neka izračunavanja, koja predstavljaju celinu i koristi se više puta u programu.

Deklaracija, definicija i pozivanje.

#include <stdio.h>

int kvadrat(int n);    // deklaracija
// kvadrat ima jedan parametar tipa int i vrača rezultat tipa int

int main() {
	printf("%d^2 = %d\n", 5, kvadrat(5)); 
	// poziv za vrednost 5 (fja vrača 25)
	
	printf("%d^2 = %d\n", 9, kvadrat(9)); 
	// poziv za vrednost 5 (fja vrača 81)
	
	return 0;
}

int kvadrat(int n) {    // definicija
	return n*n;
}

deklaracija (prototip):

tip ime_fje(niz_deklaracija_parametara);

definicija:

tip ime_fje(niz_deklaracija_parametara) {
	deklaracije_lokalnih_promenljivih;
	naredbe;
	return __;        // opcion
}

Ako nećemo deklarisati pre definicije, funkcija će biti deklarisana i definisana odjednom.

! Funkcija mora da bude deklarisana pre (iznad) poziva.

Parametri

Parametri — promenljivi koji čine deklaraciju funkcija.
Argumenti — izrazi koji su navedeni u pozivu funkcije.

Parametri su lokalne promenljivi funkcije.

Funkcija koja ne uzima parametre: tip funkcija(void);
— parametra sigurno nema, poziv samo funkcija();

Funkciju tip funkcija(); možemo pozvati: funkcija(šta_god);

Prenos argumenata

Argument u pozivu može biti promenljiva ili izraz, čija vrednost može da se konvertuje u tip parametra.

Vrednost argumenta se kopira u lokalnu promenljive funkcije; funkcija radi samo sa kopijom nemenjajući original.

Imena parametra i argumenta mogu da se poklapaju ali oni ostaju različite.

Prilikom pozivanja radi se implicitna konverzija tipova.

Kao argument moguće je proslediti pokazivač na neku promenljivu, time omogućujući promenu te promenljive u funkciji.

Niz ne može biti argumentom, samo ime niza, koje se konvertuje u pokazivač na njegov početak.
Niz se ne kopira, samo je moguće menjati originalan niz.

tip ime_fje(tip ime_niza[]);

isto što i :

tip ime_fje(tip *ime_niza);

Višedimenzioni niz (potrebno navesti sve dimenzije osim prve):

tip ime_fje(tip ime_niza[][dim2][dim3]...);

isto što i :

tip ime_fje(tip (*ime_niza)[dim2][dim3]...);

Promenljiva korisnički definisanog tipa se prenosi kao i obična promenljiva, tj kopiranjem vrednost.

Argumenti funkcije main
int main (int argc, char* argv[]) {...;}

argc — broj argumenata;
argv — pokazivač na niz pokazivača koji pokazuju na argumente (niske).

Primer:
poziv programa:

./a.out 12345 -u zdravo "16 KB"

onda argc će biti 5
argv[0] je pokazivač na nisku "./a.out"
argv[1] je pokazivač na nisku "12345"
argv[2] je pokazivač na nisku "-u"
argv[3] je pokazivač na nisku "zdravo"
argv[4] je pokazivač na nisku "16 KB"

argumenti_main.png

Povratna vrednost

tip funkcija(...) {
	...
	return __;
	// return konvertuje __ u tip vraća vrednost i prekida izvršavanje fje, program se vraća ka izvršavanju fje, iz koje je bila pozvana ova fja.
}

Funkcija ne vraća ništa:

void funkcija(...) {
	...
	return; // opcion; samo prekida fju.
}

Povratna vrednost može biti korisnički definisanog tipa, ali ne može biti niz.

main mora da ima povratni tip int
Konvencija: main vraća 0 ako nema grešaka, i ne-nula kod greške, ako je došlo do greške.

Funkcije sa promenljivim brojem argumenata

Koriste se uz pomoć uključivanja zaglavlja <stdarg.h>.

Tip podataka: va_list — lista argumenata.
va_start(lista, br_argumenata) — početak
va_arg(lista, tip) — vrača naredni argument
va_end(lista) — kraj

Primer:

#include <stdio.h>
#include <stdarg.h>

int sumof(int n_args, ...) {
		// n_args - broj argumenata.
	int i, sum;
	va_list args;
	va_start(args, n_args);
	sum = 0;
	for (i = 0; i < n_args; i++) 
		sum += va_arg(args, int);
	va_end(args);
	return sum;
}

int main() {
	printf("%d\n", sumof(4, 4, 34, 9, 6));
	return 0;
}